Svakog dana naučimo nešto novo. Veoma je važno i od koga učimo. Učenje u sigurnom okruženju ubrzava razvoj članova tima i inspiriše ih da istražuju i konstantno unapređuju sebe.

U agilnom liderstvu kreiranje psihološki sigurnog okruženja je krucijalno za učenje, rast i razvoj tima. Agilni lider je taj koji je odgovoran za svoj tim, odnose u timu i pre svega poverenje. On je neko na koga bi trebalo da se ugledaju ostali članovi tima, da bude njihov „role model“. U jednom od prethodnih tekstova, govorili smo o liderskom principu vodi prvo sebe. Kada umemo da vodimo sebe, onda je mnogo lakše i da živimo u skladu sa onim što govorimo i učimo druge ljude.

Kada smo u skladu sa sobom, izgrađujemo uzajamno poverenje sa članovima tima. Sa druge strane, nisu retka ni iskustva kada lider uči druge ljude kako da „žive“ neke vrednosti, a sam ih se ne pridržava. Svako ko je veštiji i iskusniji videće odmah nesklad između onoga što lider govori i onoga što lider radi. To utiče na poverenje i sliku koju neko gradi, pre svega o sebi. Kao i svi ostali i ovaj agilni liderski princip je veoma upotrebljiv i u privatnom životu. I onda ponovo dolazimo do toga da je suština agile metodologije promena mindseta, tj. načina razmišljanja.

Agile mindset ima dva nerazdvojiva, i podjednako suštinski važna dela: raditi agilno (doing agile) i biti agilan (being agile). Pravi balans između njih je nešto čemu teži svaki agilni lider. Agilan rad (doing agile) je itekako potreban za rad sa timom, jer koristeći agilne alate za procese i rad sa ljudima, lider postiže punu efektivnost svog tima. Sa druge strane, uzajamno poverenje u timu, prihvatanje promena i poštovanje svih agilnih vrednosti nam daje dubinu u vođenju tima i puno razumevanje složenih odnosa između svih članova tima, i to je taj „being“ part.

Ne možemo živeti agilne vrednosti, a ne primenjivati ih praktično u radu sa timom i obratno, ne možemo u radu sa timom koristiti agilne alate ukoliko ne verujemo u njih.

Za sam kraj, jedan sjajan primer role modela je bio Mahatma Gandi. Jednom prilikom je majka dovela kod njega dete koje je previše jelo slatkiše u nameri da Gandi „ubedi dete“ da ih ne jede jer nisu zdravi. On joj je rekao da dođe ponovo sa detetom za 21 dan. Kada je ponovo došla, on je prišao detetu i blagim glasom mu rekao: „Nemoj da jedeš mnogo slatkiša, nisu dobri za tvoje zdravlje.“ Majka ga je tada začuđeno pitala, „A zašto smo morali da čekamo 21 dan da biste mu vi rekli jednu rečenicu?“. „Zato što sam tada i ja jeo slatkiše.“, odgovori Gandi

Leave a comment

four × five =

Copyright @ 2019 Coaching Expert Team