Ovaj članak je preuzet sa sajta MovesTheNeedle https://www.movestheneedle.com/blog, Autor: Brant Cooper

Ranije smo diskutovali o istoriji inovacije, šta to znači biti inovativan, i o nekim izazovima sa kojima se suočavaju organizacije koje pokušavaju da inoviraju način poslovanja.

Ali sada, vreme je da pričamo o nečemu specifičnom … “lean” inovaciji.

Bez obzira što je razumevanje inovacije na korporativnom nivou važno, sama reč inovacija nam ne daje jasnu sliku šta to treba da uradi neka organizacija kako bi uvela “preduzetnički duh”, i što je najvažnije, usadi ga u svoju korporativnu kulturu. Jedino tako se ona može nazvati kompanijom koja zaista posluje u 21. veku.

Definicija Lean inovacije

U Moves The Needle, definišemo lean inovaciju kao “smanjenje bilo kakve suvišne operacije u otkrivanju, kreiranju i isporuci nove vrednosti krajnjem korisniku.”

Mi baziramo Lean inovacione principe na 3E Lean inovacije: Empatija, Eksperimenti i Evidence (dokaz). U praksi, kombinujemo tri važne ideje: design thinking, Lean Startup i agilnu metodologiju.

Kada se suočimo sa nesigurnim biznis okruženjem, potreban nam je proces koji nam dozvoljava da optimizujemo učenje, ne samo egzekuciju. Potrebne su nam metode koje se fokusiraju na korisničko iskustvo, omogućavaju nam da se adaptiramo prema novodobijenim informacijama i pomažu nam da donesemo odluku baziranu na dokazima testiranim na tržištu.

Koristeći te principe i metodologije, mi možemo preduprediti rizik od proizvodnje proizvoda ili usluge koju niko ne želi. To omogućava da se kapital i resursi upotrebe na ideje koje kreiraju vrednost.

KAKO SE SNALAZI VAŠA ORGANIZACIJA?
ŠTA JE DESIGN THINKING?

Design thinking je način rešavanja problema koji je ponikao od naučne metodologije za dizajn procesa. U tom smislu, lean inovacija i design thinking idu ruku pod ruku.

Kada dizajnirate nešto, najvažnije je imati na umu potrebe krajnjeg korisnika.

U kontekstu lean inovacija, design thinking sadrži dozu empatije – fokus na korisnika i prvo “E” od 3E lean inovacije – i omogućava organizacijama da zaista upoznaju svoje korisnike i razumeju njihove potrebe.

Fokusiran na empatiju prema kupcu i prototip, design thinking je upečatljiv okvir za nove ideje i otkrivanje nove vrednosti.

Umesto da verujemo da znamo šta treba našem korisniku, pošto želimo da mu rešimo problem – zašto ne bi istražili i učili šta korisniku zaista treba kroz razne tehnike koje grade empatiju prema korisniku?

Design thinking je stepenik iznad “razvoja korisnika” jer koristi pravi, ljudski pristup kako bi saznali koren i suštinu problema.

To nije izrada jednogodišnjeg istraživanja i kreiranja gomile karakteristika baziranih na odgovorima korisnika, već pre kreiranje multi-disciplinarnih hipoteza, koje se fokusiraju na korisnika, njegove istinske potrebe i empatije prema korisniku u cilju iznalaženja najboljeg rešenja za njega.

Ali korišćenje design thinkinga kao usamljene metodologije nije dovoljno.

Klasičan design thinking je fokusiran na problem i završava se tamo gde ideje i prototip rešenja ulaze u igru. Mnoge korporacije uglavnom tu stanu, posle prototipa rešenja koje samo potvrđuje poželjnost, i onda se vrate na tradicionalne razvojne metodologije.

Ovo je potencijlani problem jer one suštinski nisu ni rešile problem, niti mogu da pretpostave hoće li proizvod biti uspešan na tržištu. Rešenje je samo jedan aspekt često veoma komplikovanog biznis modela.

Gde se završava design thinking, počinje Lean startup.

Nastaviće se …

Leave a comment

1 × one =

Copyright @ 2019 Coaching Expert Team